Хуманистичке науке

 

Шеф катедре: проф. др Kарел Турза
Секретар катедре: наставник мр Вера Марковић
Секретар ОЈ: Светлана Топуков Петровић


Адреса:
Др Суботића 8
11000 Београд
Тел. 3636366

 

Катедра хуманистичких наука, студентима и студенткињама Медицинског факултета Универзитета у Београду, будућим лекарима и лекаркама, пружа, у најкраћем, најновија сазнања која се тичу медицинско-социолошких, медидицинско-етичких, биоетичких и лингвистичких аспеката медицинске професије.

Катедра је, са називом: Катедра предмета општег образовања, основана 1947. године, и обухватала је наставу из предмета: Увод у медицину, Историја медицине, Предвојничка обука и Страни језик. Средином шездесетих година, био је уведен нов предмет, Основи науке о друштву, а касније, тачније, 1968. године, и Етика у медицини (тада су наставу из тих предмета држали проф. др Владимир Милановић, односно проф. др Димитрије Миловановић). У то време, укинути су били предмети: Увод у медицину, Историја медицине и Страни језик. Такође, промењен је био и назив предмета Предвојничка обука у Одбрана и заштита (наставу су, на том предмету, држали: најпре, проф. др Михаило Фунтек и проф. др Александар Белојевић, те, доцније, предавач др Милисав Богдановић и асистенткиња мр Љиљана Новаковић; иначе, од 1993. године, предмет Одбрана и заштита, није више постојао на Универзитету у Београду, па ни на Медицинском факултету).
Године 1988., поново је уведен предмет Страни језик, као обавезан предмет, а наставу су изводили: мр Мирјана Глушчевић (енглески језик), мр Олга Брадић (француски језик), као и ангажовани предавачи за немачки и руски језик са других факултета Универзитета у Београду.
Године 1993, предмету Основи науке о друштву промењен је назив у Социологија, односно Социологија у медицини. Наставу је, после одласка у пензију проф. др Владимира Милановића, до 2003. године, држала проф. др Љиљана Словић. Од 2003. године, наставу преузима др Карел Турза. Од 2004. године, када је отпочела трансформација курикулума Медицинског факултета Универзитета у Београду, предмет Медицинска социологија постаје саставни део предмета Медицина и друштво (који обухвата и Медицинску етику, те Социјалну медицину). Прва два дела овог предмета држе професор др Карел Турза и доценткинња др Сандра Раденовић, те - од школске 2009/10. године - асистенткиња мр сци. др мед. Данијела Тиосављевић и, од марта 2012. године, др мед. Вида Јеремић.
Предмет Етика у медицини, држали су, после проф. др Димитрија Миловановића Вируса, проф. др Јован Марић и асистенткиња Данијела Тиосављевић Марић. Од 2004. године, овај предмет, како је већ речено, постаје саставни део предмета Медицина и друштво.
Од 2004. године - када почиње трансформација, то јест усклађивање наставних планова и програма Универзитета у Београду са Болоњском декларацијом - бројне су се промене догодиле у читавом курикулуму Медицинског факултета у Београду, те и у структури наставе на Катедри хуманистичких наука (иначе, овај нови, данашњи назив Катедра има од 2008. године, према одлуци Наставно-научног већа Медицинског факултета Универзитета у Београду, а на иницијативу чланова Катедре, пре свега, др Карела Турзе и др Сандре Раденовић).
Данас Катедра хуманистичких наука обухвата следеће предмете:

 

 

ОСНОВНИ ПРЕДМЕТИ –

* Програми предмета Катедре хуманистичких наука

 

А. Медицина и друштво
Састоји се из три дела: Медицинска социологија, Медицинска етика и Социјална медицина. Реч је о обавезном предмету на првој години студија. На првом и другом делу предмета, то јест на Медицинској социологији и Медицинској етици, наставу држе, односно у настави учествују: проф. др Карел Турза, асистенткиња др сц мед. Данијела Тиосављевић, асистенткиња др мед. Вида Јеремић Стојковић и асистенткиња Смиљана Цвјетковић. (За део предмета Социјална медицина, задужени су наставници и сарадници са Катедре социјалне медицине.).
Б. Енглески језик - Реч је о обавезном предмету на 1. и 2. години студија, Енглески језик 1 и Енглески језик 2. Наставу држе: проф. др Софија Мићић Кандијаш, наставницa Биљана Вукчевић Лацковић, асистенткиња Данка Синадиновић и асистент Стеван Мијомановић.

 

А - У оквиру предмета Медицина и друштво:
1. Историја медицине;
2. Комуникација у медицини;
3. Становништво,екологија и медицина;
4. Увод у науку;
5. Медицина, спорт, биоетика;
6. Биоетика 3;
7. Биоетика 4 и
8. Биоетика 5

 

Наведене изборне предмете, на првој, односно трећој, четвртој и петој години студија, држе, односно у настави учествују: професор др Карел Турза, асистенткиња др сц мед. Данијела Тиосављевић, асистенткиња др мед. Вида Јеремић Стојковић и асистенткиња Смиљана Цвјетковић.

Б -  Енглески језик:
На трећој, четвртој и петој години студија, наставу из предмета Енглески језик 3, Енглески језик 4 и Енглески језик 5 држе, односно у настави учествују: проф. др Софија Мићић Кандијаш, наставницa Биљана Вукчевић Лацковић, асистенткиња Данка Синадиновић и асистент Стеван Мијомановић.

В - Латински језик
На свих шест година студија, Медицинска терминологија - латински језик је изборни предмет. Наставу држи мр Вера Марковић.

 

НАСТАВА НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ (ЗА СТРАНЕ СТУДЕНТЕ)

 

 

          Настава на енглеском језику (за стране студенте), одвија се у оквиру свих поменутих предмета, а изводе је наставници са Катедре хуманистичких наука.

          Укупан број студената који, у једној школској години, похађају наставу и полажу испите на обавезним (матичним) и изборним предметима на Катедри хуманистичких наука, износи преко 5000*. То ће рећи да деветоро (9) наставника, односно предавача и сарадника у настави - колико је запослено на Катедри хуманистичких наука -  током једне школске године, раде, у настави и у провери знања, у просеку, са отприлике 400-500 студената**.


* Током једне школске године, на предметима: Медицина и друштво, те Увод у науку, Становништво, екологија и медицина, Историја медицине, Комуникација у медицини, Биоетика 3, Биоетика 4 и Биоетика 5, број студената који похађају наставу и полажу испите је преко 1700; на предметима Енглески језик 1 и Енглески језик 2, на првој и другој години, број студената је око 2500, а на предмету Медицинска терминологија - латински језиик, број студената износи око 800.

 

** Напомињемо да овде није наведен број студената који похађају наставу и полажу испите на енглеском језику, из обавезних предмета: Медицина и друштво, Енглески језик 1 и Енглески језик 2, те из изборних предмета: Комуникација у медицини, Увод у науку, Историја медицине, Биоетика, Енглески језик 3, Енглески језик 4 и Енглески језик 5.

 


 

Студијски програм/студијски програми : Сестринство

Врста и ниво студија: ОАС

Назив предмета: Енглески језик 1

Наставник: Проф. др Софија  Мићић Кандијаш

Статус предмета: Обавезни

Број ЕСПБ: 3

Циљ предмета

Циљ предмета је да студенти савладају основе енглеског језика који се користи у здравственој заштити и нези болесника. Циљ је да студенти буду оспособљени да користе стручну литературу и прате најновија сазнања из области свог рада, да размењују стручна знања са колегама у другим земљама, да буду оспособљени да пишу научне и стручне радове и да их презентују на међународним стручним скуповима. Ова изучавања омогућиће  им да савладају терминологију која се користи у здравственој заштити, тим пре што ова терминологија код нас још није потпуно изграђена. Да би студенти сестринства на Медицинском факултету Универзитета у Београду студирали енглески језик струке, неопходно је да имају најмање средњи ниво знања општег енглеског језика који се учи у основном и средњем школовању.

 

Исход предмета

Након положеног Енглеског 1 студенти ће бити оспособљени да читају и разумеју стручне текстове на енглеском језику, као и да усмено комуницирају на енглеском језику .

 

Садржај предмета

Теоријска настава

15 часова предавања

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

15 часова вежби

 

Литература

Grice, T. Nursing 1. Student's Book. Oxford English for careers. OUP.

Mићић, С. (прерађено издање 2011). Медицински речник. Енглеско-српски и српско-енглески. Београд: Завод за уџбенике.

 

Методе извођења наставе

Интерактивна настава

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

5

писмени испит

90

практична настава

5

усмени испт

 

колоквијум-и

 

..........

 

семинар-и




 

 

Енглески језик I

Спецификација предмета

Врста и ниво студија: Студије другог степена

Назив предмета: Енглески језик 1

Наставник: проф. др Софија Мићић Кандијаш

Статус предмета: обавезан

Број ЕСПБ:

Услов: Нема

Циљ предмета
Изградња језичких вештина и знања потребних за свакодневну професионалну писмену и усмену комуникацију, праћење стручне литературе у стручном и научном раду и часописима. Даље, јачање граматичке основе, јачање и изградња вокабулара - стручног и свакодневног, јачање способности писменог и усменог изражавања (писање научних и стручних радова, упута, званичних писама, памфлета и сл).

Исход предмета
Да се студент служи научном и стручном литературом, да доста добро говори и пише језик медицине и да влада стручном терминологијом фундаменталних медицинских предмета

Садржај предмета
Теоријска настава Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Енглески језик данас не сматра се страним језиком већ језиком кога би требало сви да знају као изворни језик. Поред знања општег енглеског језика, неопходно је савладати језик медицине који има посебне карактеристике у свим његовим видовима. Језичке вештине читања и говора добијају посебан значај, а заступљене су и вештине слушања и писања. Највећи део рада на часу обавља се у паровима или малим групама где се размењују информације и расправља о медицинским темама. Остале активности укључују игре с улогама, групне дискусије и вежбе хватања белешки са предавања. Од студената се очекује да ураде мали пројекат или додатно читају у библиотеци, и да онда дају кратак усмени приказ свог рада

Литература

  1. Мићић, С. (2013). English for Medical Purposes. Libri Medici, Медицински факултет Универзитета у Београду
  2. Мићић, С. (2. Prerađeno izdanje 2011). Медицински речник. Енглеско-српски и српско-енглески. Београд: Завод за уџбенике.

 

 

Енглески језик II

Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми :Интегрисане студије медицине

Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена

Назив предмета: Енглески језик 2

Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. др  Софија Мићић Кандијаш

Статус предмета: обавезан

Број ЕСПБ: 3

Услов: положени сви испити прве  године

Циљ предмета

Изградња језичких вештина и знања потребних за свакодневну професионалну писмену и усмену комуникацију, праћење стручне литературе у стручном и научном раду и часописима. Даље, јачање граматичке основе, јачање и изградња вокабулара - стручног и свакодневног, јачање способности писменог и усменог изражавања (писање научних и стручних радова, упута, званичних писама, памфлета и сл).

Исход предмета

Да се студент служи научном и стручном литературом, да доста добро говори и пише језик медицине и да влада стручном терминологијом фундаменталних медицинских предмета

Садржај предмета

Теоријска настава

Енглески језик данас не сматра се страним језиком већ језиком кога би требало сви да знају као изворни језик. Поред знања општег енглеског језика, неопходно је савладати језик медицине који има посебне карактеристике у свим његовим видовима. Језичке вештине читања и говора добијају посебан значај, а заступљене су и вештине слушања и писања. Највећи део рада на часу обавља се у паровима или малим групама где се размењују информације и расправља о медицинским темама. Остале активности укључују игре с улогама, групне дискусије и вежбе хватања белешки са предавања. Од студената се очекује да ураде мали пројекат или додатно читају у библиотеци, и да онда дају кратак усмени приказ свог рада.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Литература

1.     Мићић, С. (2013). English for Medical Purposes. Libri Medici, Медицински факултет Универзитета у Београду

  1. Мићић, С. (2. Prerađeno izdanje 2011). Медицински речник. Енглеско-српски и српско-енглески. Београд: Завод за уџбенике.

 

* Дипломски радови

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

Програми предмета Катедре хуманистичких наука: