Радиологија и нуклеарна медицина

Централна лабораторија за примену радиоактивних изотопа у медицини / Институт за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије (1958 - 2008)


Катедра нуклеарне медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду (1988-2008)

 

У време када је нуклеарна медицина у свету тек крчила пут ка својој афирмацији, 15. новембра 1958. године, на иницијативу ондашње Савезне комисије за нуклеарну енергију, формирана је претеча данашњег Института за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије - Централна лабораторија за примену радиоактивних изотопа у медицини, као саставни део Института за медицинска истраживања Српске академије наука и уметности. Установа је привремено била смештена у просторијама Радиолошког института Медицинског факултета у Београду. За руководиоца је постављен др Петар Милутиновић, који је већ имао искуства у експерименталним истраживањима помоћу радиоактивних изотопа. Радило се у скученом адаптираном простору, са бројачким уређајима и електронском опремом набављеном из средстава Савезне комисије за нуклеарну енергију и са позајмљеном неспецифичном опремом и инвентаром. На самом почетку Лабораторија је имала само једног лекара и једног здравственог техничара, да би крајем 1960. године било укупно десет запослених.


Године 1965. установа је премештена у нову наменски грађену зграду (иза тадашње Интерне клинике Б) и припојена Медицинском факултету под називом Лабораторија за примену радиоактивних изотопа у медицини. Захваљујући бољим просторним условима и новој опреми, створене су много повољније могућности за проширење спектра примене радиоизотопских техника у различитим гранама медицине, за шире укључивање у научноистраживачке пројекте и увођење нуклеарне медицине у основну наставу. Повећан је број високо стручног и техничког особља, па је Лабораторија организационо и кадровски ојачана. Установом је прво руководио проф. др Љубодраг Михаиловић, а потом др Петар Милутиновић, др Владимир Бошњаковић и др Коста Костић, који су у међувремену из научних звања изабрани за професоре Медицинског факултета.
Довршетком зграде Поликлинике Клиничког центра Србије (КЦС) и одговарајућег наменског простора, стекли су се повољни услови за припајање Лабораторије овој здравственој установи. Најпре је 1988. године формирана Служба, а 1991. године Институт за нуклеарну медицину као највећа установа ове медицинске гране у Србији. У састав установе су ушли и кадрови и опрема дотадашњих нуклеарно медицинских одељења Института за неурологију и Института за урологију и нефрологију, као и РИА лабораторија Института за гинекологију и акушерство. Функцију директора Института до средине 1995. године обављао је проф. др Владимир Бошњаковић.


Данашњи Институт се састоји се од четири одељења, укључујући осам клиничких и две лабораторијске јединице. Институт располаже специфичном високотехнолошком опремом, која укључује шест гама камера различитих перформанси, два аутоматска гама бројача, један бета бројач и два уређаја алтернативних техника за дијагностику ин витро. Две технолошки најстарије гама камере су недавно замењене СПЕЦТ камерама нове генерације. Једну (једнодетекторску) је набавило Министарство здравља, а друга (дводетекторска) је добијена као донација од стране Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), у склопу пројекта техничке сарадње реализованог у периоду 2005-2008. године. У Институту је запослен мултидисциплинарни тим стручњака, који сачињавају 16 лекара специјалиста нуклеарне медицине, један електроинжењер, један физичар, један хемичар и 27 обучених здравствених техничара, сестара и лабораната, са вишом и средњом стручном спремом.


Основну активност Института представља здравствена делатност, која покрива области: неурологије, ендокринологије, кардиологије, пулмологије, гастроентеро-хепатологије, нефро-урологије, хематологије и онкологије. Од оснивања установе број новоуведених нуклеарно медицинских метода постепено је растао, а укључењем у састав Клиничког центра Србије дошло је до значајног пораста квантитета и квалитета клиничког рада. Тако је прве - 1958. године регистровано само 50 болесника, 1970. око 5.000, а крајем 1987. више од 15.000. Укупан број дијагностичких и терапијских услуга 1987. године износио је око 32.000. Након периода економских санкција, када је дошло до великог пада броја и асортимана високоспецијализованих услуга, последњих година је забележен значајан пораст и данас број услуга премашује 60.000 годишње. Значајно је повећан и асортиман примењених савремених нуклеарно медицинских дијагностичких и терапијских метода, па Институт данас не заостаје за одговарајућим установама у свету.


Институт за нуклеарну медицину КЦС предстваља наставну базу Медицинског факултета Универзитета у Београду за извођење наставе из ове високотехнолошке гране медицине. Катедра нуклеарне медицине је основана 10. марта 1988. године. Међутим, предавања и вежбе за редовне студенте из медицинске примене радиоактивних изотопа се изводе још од 1968. године, после припајања Централне лабораторије за примену радиоактивних изотопа Медицинском факултету у Београду. Настава се изводила као део предмета Патолошка физиологија са укупно пет часова, а циљ наставе је био да се студенти упознају са физиолошким основама примене радиоактивних изотопа и њиховим дијагностичким и терапијским могућностима. Предавања и вежбе су у почетку изводила три факултетска сарадника. Са развојем нуклеарне медицине и њеном све широм применом у другим клиничким гранама, временом се мењала и осавремењивала и настава из ове области. Од 1976. до 1988. године настава из нуклеарне медицине се изводила као посебна целина у оквиру заједничког предмета Радиологија са нуклеарном медицином. Оснивањем самосталне катедре пре двадесет година, Нуклеарна медицина постаје засебан предмет на Медицинском факултету Универзитета у Београду, са укупно 30 теоријских и практичних часова. Пратећи динамику развоја и савремену реформу наставе, од 2006. године нуклеарна медицина се предаје на трећој години интегрисаних академских студија у оквиру предмета Радиологија и нуклеарна медицина. Настава се састоји из 13 часова теоријске наставе и 17 часова практичне наставе у виду вежби и семинара. Циљ наставе је да се студентима дају основне информације о примени радиоактивних изотопа у дијагностици и лечењу различитих болести, као и у медицинским истраживањима. Наставу из нуклеарне медицине изводе три редовна професора, три ванредна професора и три асистента, уносећи савремене ставове медицинске доктрине и користећи модерне технике комуникације са студентима. Поред тога, од 1999. године настава из нуклеарне медицине се изводи и за стране студенте на енглеском језику. Прве текстове намењене настави о медицинској примени радиоактивних изотопа написали су сарадници Лабораторије 1968. године, а први уџбеник штампан је 1986. године у 1000 примерака: "Увод у нуклеарну медицину" (уредници Милутиновић П, Бошњаковић В, Костић К). Ново издање савременог уџбеника "Нуклеарна медицина", (уредници Хан Р, Обрадовиц В, Павловић С.) је, поводом јубилеја, управо изашло из штампе.


Велики научноистраживачки потенцијали нуклеарне медицине били су и остали инспирација чланова нашег мултидисциплинарног тима, који су захваљујући свом ентузијазму, креативности и одличној сарадњи са различитим базичним и клиничким институцијама у земљи и иностранству, кроз бројне научноистраживачке пројекте, остварили запажене резултате на домаћем и међународном плану. Најзначајнији домети остварени су у истраживањима физиопатологије и клинике различитих органа и система, поставци, развоју и усавршавању нуклеарно медицинских метода ин виво, као и теорији и пракси радиохемијских, радиоимунолошких и компетитивних метода ин витро. Од оснивања установе до данас, публиковано је више од 600 радова ин еxтенсо у часописима, књигама и зборницима. Реализовано је и одбрањено 24 докторске дисертације и 21 магистарски рад. Чланови Института и Катедре за нуклеарну медицину су активно и запажено учествовали на бројним међународним и домаћим научним и стручним скуповима и били успешни организатори неколико југословенских конгреса и састанака нуклеарне медицине. Такође, успостављена је стручна и научна сарадња са Секцијом за нуклеарну медицину Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), стручним телима Европског удружења нуклеарне медицине (ЕАНМ), Националним институтом за радиолошке науке Јапана (НИРС), Државном универзитетском болницом у Сеулу, Универзитетском болницом у Бреши, Институтом за туморе у Милану, као и са већим бројем признатих иностраних експерата из области нуклеарне медицине. На предлог чланова Катедре нуклеарне медицине девет светски познатих стручњака је изабрано за гостујуће професоре Медицинског факултета у Београду.


Овом приликом истичемо велике заслуге наших учитеља и осталих чланова нашег колектива који су допринели афирмацији не само Института и Катедре, већ и целокупне домаће нуклеарне медицине. Као пионир нуклеарне медицине у Србији, проф. др Петар Милутиновић је дао посебно велики допринос развоју метода нуклеарне медицине у области ендокринологије. Проф. др Владимир Бошњаковић је изабран за редовног члана Српске академије наука и уметности, захваљујући оригиналним резултатима које је остварио у областима нуклеарне кардиологије и пулмологије, као и великом доприносу развоју специфичне високотехнолошке инструментације. Проф. др Коста Костић је остварио пионирске резултате у области нуклеарне гастроентеро-хепатологије. Проф. др Вера Лукић је утемељивач нуклеарне неурологије у земљи. ВНС др Драгослава Горкић је допринела развоју нуклеарно медицинских метода у области нефро-урологије. ВНС др Даница Настић-Мирић - дипл. фармацеут ,ВНС др Радица Новаковић - дипл. Биолог и Мр сци Гордана Адања-Грујић - дипл. Биолог су дале велики допринос увођењу и развоју нуклеарно медицинских ин витро метода. Постигнутим резултатима су допринели и наши најстарији медицински техничари - Јелена Полић, Ела Драгичевић, Глигорије Новичић, Нада Митровић, Митра Ђурић, Живорад Костић, Нада Сарачевић и други.


Поносни на до сада постигнуте резултате у Институту, увек отворени за савремена достигнућа, данас смо окренути новим изазовима као што је позитронска емисиона томографија.

 

 

Проф. др Драгана Шобић-Шарановић
Шеф Катедре нуклеарне медицине
Медицинског факултета Универзитета у Београду
Проф. др Владимир Обрадовић
Директор Института за нуклеарну медицину
Клиничког центра Србије