Социјална медицина

 

Достићи најбоље могуће здравље за све, и тиме реализовати једно од базичних људских права, стални је изазов социјалне медицине. Степен друштвене одговорности за здравље, вредност здравља и његова социјално економска цена, као и ефекти индивидуалних и социјалних акција за очување здравља и превенцију болести такође припадају ужем оквиру социјално медицинског проучавања. Дуг развој социјалне медицине и њено трагање за властитим дефиницијом карактерише се различитим приступима у различитим земљама. У свакој од средина, али различито у различитим временима, могао се приметити снажни удео немедицинских дисциплина (социологије, антропологије, психологије, статистике, педагогије и других) у развоју и дефинисању социјалне медицине.

Социјална медицина је приступ превенцији и лечењу болести који је заснован на проучавању наслеђа, животне средине, друштвених структура и културалних вредности. Социјална медицина је област медицине која настоји да објасни како социјално-економско окружење утиче на здравље, болест и медицинску праксу, и створи и оснажи услове у којима то знање може довести до здравијег друштва.

„Да ли је социјална медицина још битна у ери молекуларне медицине" питао се Еисенберг на прагу ХХI века, а затим је сам закључио да је у медицини  „све неизбежно социјално". Научно технолошки прогрес, о коме говори Еисенберг, има читав низ етичких, правних, економских и социјалних импликација на здравље људи, а процена тих импликација представља несумњив изазов за социјалну медицину. Прогрес је неоспоран и наставиће се, знања стечена у ХХ веку прошириће се у ХХI веку, али се неће аутоматски обезбедити примена „свуда и за све". Диспропорције у могућностима да се користе тековине прогреса задржаће се и чак и повећати. Решења за проблеме болести и ране смрти сиромашних нису нађена, а здравствени систем се већ среће са изазовом да проактивно делује на потенцијалне ризике растуће економске кризе, растућег ризичног понашања, природних и других катастрофа. Изазови краја ХХ века наставили су се у ХХI веку, можда нешто јасније сагледани, и са неким новим могућностима за решавање.

Социјална медицина у данашње време заузима посебно место имајући у виду да су међународна заједница и бројне земље мотивисане да постигну одрживи развој који неће угрозити задовољавање потреба садашњих и будућих генерација. Активности социјалне медицине се повезују са планетарним здрављем и новом филозофијом здравља, а не болести, са значајем једнакости насупрот стварања неправичних друштава и значајем смањивања разлика у здрављу према материјалном стању, образовању, роду и месту становања. Отварају се нови хоризонти за деловање.

Савладавање знања и вештина за обављање изврсних активности у области социјалне медицине захтева учествовање заинтересованих, посвећених и талентованих студената медицине и њихових наставника који учествују у бројним акцијама у заједници.

 

ПОМОЋ НАСТАВНИКА ЗА МИГРАНТЕ У СЕПТЕМБРУ 2015. ГОДИНЕ